Nakon Napoleonova i britanskog pohoda na Indiju i Egipat stanoviti W. B.O’Shaughnessy, profesor kemije i prirodne filozofije, potrudio se još 1839. godinepočeprkati po starim indijskim zapisima na koje je nabasao u Calcutti, pa čakprovesti inicijalna ispitivanja na životinjama. Zaključio je da se kanabis možerabiti kao sredstvo za stišavanje bolova, protiv reumatizma, jakih napada epilepsijekod dece i u još neke druge svrhe. Francuski je psihijatar J. J. Moreau verovao daMarihuana može pomoći osobama koje pate od mentalnih problema, a droga seuskoro našla i u Americi, gde je postala sastavni dio niza preparata, od kojih je bionaročito popularan alkoholni “Tildenov ekstrakt”.U drugoj polovini 19. veka jedan je 16-godišnjak uzeo malo preveliku dozuljekovitih kapi. Njegovo je ime bilo Fitz Hugh Ludlow, a prvi je opisao što toznači biti “high” od kanabisa. Smatrao je da je pomoću čudne droge, koja ga jekoštala svega 6 centi, putovao u misticne regije opisane u uzbudljivoj istocnjackojliteraturi. Time je zapravo otvorio vrata Marihuani i hašišu kao rekreacijskimdrogama. Ili, bolje rečeno, on je prvi jedan medicinski preparat iskoristio kaonarkotik, to opisao i tako otvorio put za nešto što će u narednom veku na Zapadupostati prava noćna mora.S vremenom se lista oboljenja koje se moglo tretirati s kanabisom postupno proširivala, pa je tako obuhvatilaniz psihičkih problema poput melankolije, histerije, migrene, delirium tremensa, neuralgija, nesanice i noćnihmora. Prema jednom popisu iz 1923. godine, kanabisovi su preparati korišteni i kod gonoreje, prostatitisa,cistitisa, dismenoreje, a u formi cigareta protiv emfizema, astme i hronicnog kašlja.Već sam ranije spomenuo da kanabis uklanja bolove, pa su ga doktori u to doba rabili u slučajubolova u crevima i želucu, bez obzira radilo se o karcinomu, ciru ili nekoj drugoj komplikaciji.Imao sam se prilike u Indiji uveriti da njihovi doktori,naročito ajurvedski, rado kod bolova u utrobi preporučujukanabisove pripravke. Kada sam jednom putovao prekoDehra Duna prema himalajskom lancu, dan pre no što samnapustio Delhi i krenuo na sever, spopali su me neugodnibolovi u podrucju abdomena, koje sam olako pripisaoprolaznim smetnjama izazvanim jakim indijskim začinima.Pitao sam lekara ashrama u kojem sam prespavao što mi ječiniti obzirom da nije bilo načina kako odgoditi put. Kadasam mu opisao podmuklu bol s lijeve strane i čudan pritisakodozdo prema gore, odnekuda je izvadio malu plasticnubocicu ispunjenu smedom tekućinom.Objasnio mi je da ne smem uzimati previše kapi, možda10 ili 15 u malo vode, najbolje pre spavanja.Nije mi rekao o kakvu se preparatu radi, niti sam ga ja otome bilo što pitao.Već u Dehra Dunu u večernjim sam satima osećao da mi sestanje pogoršava, čudan je pritisak popracen nekomneobičnom nelagodom rasao.Uzeo sam kapi i stanje se smirilo.U razdoblju od 11 dana koliko sam proveo na putu koji jezavršio u Delhiju, stalno sam održavao nekakvu ravnotežuuzimajuci kapi koje mi je dao doktor iz ashrama.Znao sam da nešto nije u redu, ali su kapi uvek na krajupotisnule simptome.
Po povratku u glavni grad Indije pitao sam o kakvim se kapima zapravo radi i saznao da su bazirane nakanabisu. Vrativši se u Europu iz nalaza urina i krvnog seruma postalo je jasno da sam, ustvari, imaoproblema s gušteracom, koja se valjda uzrujala zbog južnoindijske kuhinje.Moj je put na sever predstavljao nerazumni rizik, kojega celo vreme uopšte nisam bio svestan.I danas sam uveren da su mi kanabisove kapi pomogle.Uz navedene bolesti, kanabis se pokazao efikasnim u borbi protiv herpesa, raspuklina na površini kože,groznica, tetanusa i kolere. Od svih nabrojenih bolesti kojima su se suprotstavljali kanabisom u tim ranimdvadesetima ovog veka, doktori izdvajaju migrenu kao onu kod koje je droga uzimana u kontrolisanimdozama dala najbolje rezultate.Sigurno je sudija Young imao čvrste argumente kada je dao malo pre citiranuizjavu o korisnu delovanju kanabisa, ako se on koristi u medicinske svrhe ipod kontrolom strucnjaka. Medu njih sigurno spadaju spoznaje o tome dakanabis pomaže osobama obolelima od teške i neizlečive autoimune bolestioznačene sa slovima MS – multiple skleroze.Ovo oboljenje izaziva grcenje mišica i oboleloga postupno veže uzinvalidska kolica. Neki američki pacijenti oboleli od ove opake bolesti tvrdilisu da im je Marihuana pomogla koji puta čak do te mere da su mogli ustati izkolica. Dr. Lester Greenspoon u jednoj publikaciji koju je objaviloSveucilište Stanford, opisuje mladog čoveka koji pati od potpune paralizenastale uslijed ranjavanja zbog nespretnog rukovanja oružjem.Jaki bolovi koji se javljaju u mišicima nestaju u roku od nekoliko minutanakon popušenog “jointa”, tvrdi Greenspoon, a iznosi i vlastitu tragediju.Njegov je sin Danny sa 14 godina obolio od leukemije i patio od jakihmucnina i povraćanja nakon provedene hemoterapije.Nakon primene kanabisa mucnine su gotovo nestale i dečak je mogaonormalno jesti. Nažalost, njegova se bolest na kraju pokazala fatalnom.Poznato je da su američke vlasti izuzetno dopustile pušenje Marihuane bolesnicima obolelima od neizlečivihbolesti, a prema mnogima, kanabis je pomogao i kao sredstvo za uklanjanje neugodnih simptoma koji se javljaju nakon hemoterapije i sličnih zahvata.Glaukom, teška bolest očiju, po svemu sudeći najbolje se može kontrolisati upravo kanabinolima izMarihuane. Radi se o oboljenju kod kojeg očni pritisak raste i tako oštecuje očni živac.Još 1976. godine, tada 28-godišnji Bob Randall ušao je u američku istoriju kao prva osoba kojoj je službenamedicina propisala uzimanje Marihuane. Čovek koji je bolovao od glaukoma i više nije reagovao na nijedanpoznati lek protiv ove bolesti, dobio je preporuku svog lekara da uzima Marihuanu, koja je jedina, naročito uvečernjim satima, mogla kontrolisati njegov očni pritisak. Pušio je oko šest “jointova” dnevno, a taj je primerpotakao brojna istraživanja, s ciljem da se utvrdi na koji način Marihuana može pomoći osobama obolelimaod ove bolesti. Po svemu sudeći, zagovornici legalizacije Marihuane imaju podršku nekih oftalmologa kojimisle da
ova droga zaista može učiniti ono što nije u stanju nijedan do sada poznati lek
Hemičari su nastojali identifikovati koji spoj iz konoplje deluje ozdravljujuće kod spomenutih bolesti.Naime, jedini sintetski kanabinoid, komercijalna imena “Nabilone”, koji je legalizovan u Velikoj Britaniji,povučen je iz prodaje jer je vrlo negativno uticao na laboratorijske životinje, a pokazivao je i loše strane uprimeni na ljude. U konoplji su pronadeni mnogi spojevi, njih osamdesetak, koji bi mogli igrati neku ulogu unjenoj biološkoj aktivnosti. Izgleda da su u normalnim dozama korisni i, bezopasni samo onda kada suzajedno, dakle u biljci. A to je za nauku teško prihvatljiva istina, jer je u takvom slučaju nemoguće,ako govorimo o medicinskoj primeni, odrediti tačnu dozu koju treba primeniti u pojedinim situacijama.Da o različitom hemijskom sastavu koji nalazimo u kanabisu različitog porekla ni ne govorimo.Usprkos opširnim i ambicioznim istraživanjima u kojima se iz kanabisa željelo odvojiti ono što ozdravljuje,u ovom trenutku se ne čini da je moguće proizvesti kanabis u tabletama.
